Možda nemamo naviku da kupujemo tropsko voće koje se uvozi sa različitih kontinenata, ali sigurno zapazimo u supermarketima njihov čudan oblik i pitamo se kakvog je ukusa. Cena je prilično visoka za naš standard, ali možete nekad dati sebi oduška i probati nešto novo:

  1. KARAMBOLA – tropsko-sadje-karambolaovo voće zanimljivog oblika u vidu zvezde zovu još i kineska zvezda, bilimbi, kamrakhm, spu i nak potiče iz Šri Lanke, ali se puno gaji u jugoistočnoj Aziji. Podstiče apetit a njen zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti i iako je tvrdo na dodir unutra je mekano i želatinasto. Može da se jede sirova i u 100 g ima čak 36g proteina. Često se koristi u dekoraciji torti i kolača zbog svog oblika. Smatra se da ima ukus sličan jagodama.

kivano-pola2. KIVANO –  ili kako ga nazivaju afrička rogata dinja. Kivano nikako ne čuvati u frižideru jer bi se tako odmah pokvario. Na sobnoj temperaturi može da izdrži i do nekoliko meseci. Raseče se po dužini i tako jede. Ima ukus kombinacije banane i limuna. . Zeleno meso je puno vitamina A i C. Ako se gaji na nižim temperaturama, nema koštice.

3. PAPAJApapajaStablo papaje slično je palmi, a plodovi mogu da budu teški i do deset kilograma. Zreo plod je žute ili orange boje. Plodovi koji nisu zreli kuvaju se kao povrće. Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Često se koristi u salatama zbog svog jedinstvenog ukusa.

cerimoja4. ĆIRIMOJA-   Priča se da su ga gajile Inke, a raste na visinama i do 2000 nadmorske visine. Ima oblik srca pa ga nazivaju – ljubavno voče. Smeđe-zelene je boje, a unutra je bele boje sa crnim košticama. Nezreli plod sazri za 2-3 dana na sobnoj temperaturi u kartonskoj kesi. Jede se kašikom ako je svež plod, ali se više koristi za žele ili džem.

5. KUMKVAT-  kumkvatRasprostranjeno je i u Kini, Brazilu i u Africi. Nazivaju ga još i “zlatna pomoranža” a ukus je spolja kiselkast a iznutra sočan i sladak. Koristi se za koktele, iseckano u kockicama, ali se prave i džemovi, kompoti, sladoledi, voćne salate, a cvetovi se koriste kao ukrasna biljka.

6. LIČIlici-voceomiljeno voće u Kini gde se uzgaja više od 4000 godina. Prva knjiga ikada napisana o voću bila je posvećena baš njemu. Na Tajlandu postoje čak i festivali u ime ovog voća. Kada vam neko pokloni ovo voće u toj zemlji znači da je spreman da vam ponudi brak i da vas mnogo vli. Jede se tako što se zaseče nožem kora i napravi rez pa samim tim i lepše oljusti kora. Naziva se još i “afrička trešnja”.

pepino7. PEPINO – Poreklom i Perua, gaji se u svim krajevima sa umerenom klimom. Plod može dostići veličine šljive, a ima ukus sliča krastavcu i dinji. Može dostici veličinu ploda papaje- Jestiv je ceo plod sa semenkama Sprema se na razne načine a najpoznatije jelo je PEPI- ispržen pepino na puteru i dobro začinjen. Sadrži vitamine A, C, kalcijum i dobar je za dijabetičare.

passion_fruit-18. PASIONKA – prevedeno od “Passion Fruit”. Vrlo specifičnog mirisa i ukusa, prava egzotika u jednom zalogaju. Zbog svog sastava, pravi liker koji je veoma cenjen u svetu. Osobama koje su nervozne po prirodi, savetuje se da pojedu uveče pred spavanje, jer ima umirujuće dejstvo.

guava9. GUAVA – Potiče iz Južne Amerike, ali može uspevati u krajevima sa 3000 metara nadmorske visiena. Plodovi koji sazrevaju u vreme suše su najukusniji. Unutrašnjost ploda može biti bele boje do roze nijansi. Kad se jede sveže, treba ga isci na pola a ima ukus između kušle i jagode. Sadrži gvožđe i vitamin C, a prema najnovijim istraživanjama tvrdi se da smanjuje nivo šećera u krvi.

avocado_110. AVOKADO – U poslednje vreme ima čestu primenu u kuhinjskim specijalitetima a često ga mešaju sa povrćem zbog izgleda i ukusa, iako je neutralne arome. Zreo je tek kada se pri stiskanju oseti mekanost ploda. Široko rasprostranjen u kozmetici zbog svojih sastojaka, ova voćka se gaji najviše u Kaliforniji. Nazivaju je još i “aligatorova kruška” zbog svoje kore koja asocira na kožu aligatora. Velika koštica unutar ploda nije za jelo.

Budi fit, a sit kombinujući namirnice u skladu sa tvojom dnevnom potrebom unosa kalorija.